Кад немаш елиту
Гледам Тому Николића на конвенцији СНС и сећам се неких давних времена. Тома чита, а публика аплаудира, као ономад, на конгресима СКЈ. И поруке су исте. „Да инвестиције буду равноправно распоређене између центара и унутрашњости земље“. Аплауз. „Борићемо се против криминала, мита и корупције!“ Аплауз. „Хоћемо да смањимо гломазну владу која мора да буде мања и ефикаснија“. Аплауз.
Па опет, није све остало исто. Ево, на пример, друг Тито у Томиним годинама није читао говоре... наставак...
1 comment:
"Него гласајте ви опет за нас, само сада у још већем броју, па кад ми који смо на власти опет дођемо на власт, видећете како ћемо као од шале да се изборимо са „митом и корупцијом“ и свим осталим проблемима."
Ovaj deo mi se najvise svidja :)
"Управо по томе се земље разликују - по политичкој елити. Овде, једноставно, она не заслужује то име. И зато овде свака реформа има тако неславан завршетак. "
Zanimljiv je odgovor pisca Svetislava Basare:
"Politika, činjenica koja se često previđa, treba da proizlazi iz kulture, a ne da kultura proizlazi iz politike. Tamo gde je viši kulturni nivo i politika je uspešnija. To je lako proveriti. Pogledajte kakva je kultura u jednoj zemlji, kakav je odnos prema kulturi, pa to uporedite sa politikom. Neću da kažem da nema baš nikakvih pomaka, neke stvari se pomeraju s mrtve tačke, ali ovde je populistička, narodnjačka “kultura” još uvek miljenik političkih elita. Ali čak i takva kultura je sasvim sporedna stvar u poređenju, recimo, sa sportom koji je apsolutni prioritet. Možeš ti napisati simfoniju ravnu Betovenovoj – mada se to ovde neće dogoditi – ništa ti ne vredi. Ostaćeš zauvek na margini. Ali ako baciš kamen s ramena nekoliko santimetara više – ti si nacionalni heroj."
Post a Comment