Wednesday, June 09, 2010

DA LI SUBVENCIJE PODSTICU RAST PROIZVODNJE I ZAPOSLENOSTI? - ODGOVOR OD PRE 150 GODINA

Razlika između dobrog i lošeg ekonomiste - samo je jedna, kaže Frederik Bastja (akcenat u prezimenu je na poslednjem slogu) pre 150 godina...
There is only one difference between a bad economist and a good one: the bad economist confines himself to the visible effect; the good economist takes into account both the effect that can be seen and those effects that must be foreseen.
Yet this difference is tremendous; for it almost always happens that when the immediate consequence is favorable, the later consequences are disastrous, and vice versa. Whence it follows that the bad economist pursues a small present good that will be followed by a great evil to come, while the good economist pursues a great good to come, at the risk of a small present evil.

Najpre probajte sami da odgovorite na ova dva pitanja
1. Javna potrošnja održava radnike u životu, tako što povećava autput i zaposlenost.
2. Evropa troši milijarde evra za poljoprivredne subvencije. Da li to povećava output i zaposlenost? Objasnite

ad 1. Javna potrošnja uvek je supstitut za privatnu potrošnju, tako da jeste moguće da javna potrošnja favoruizuje jedne radnike na račun drugih, jer bi privatna potrošnja možda išla u drugom pravcu i uticala na rast zaposlenosti u drugim granama, ali to u celini ne menja uticaj na broj zaposlenih !!!

ad 2. Evropa smanjuje output u poljoprivredi, a zaposlenost u ovom sektoru je minimalna (poljoprivredno stanovništvo u celini čini manje od 1% ukupnog stanovništva tih zemalja)

5 comments:

Nikola Djordjevic said...

Mopram reci profesorka, da se gos'pon Dinkic ne bi slozio sa Vama, pa evo on dade tolike pare za nova radna mesta, kako se broj zaposlenih ne povecava??!!
Salim se naravno sa ovim u vezi Dinkica, ali salu na stranu, moram priznati da se ne slazem u potpunosti sa Vasim konstatacijama!
DA u tekstu Frederic Bastiat pobija mnoge argumente gospodina Lamartina, i primeri su zaista zanimljivi i "zivi", ali svi znamo da ekonomija nije uvek tako jednostavna.
Ako se slozim u potpunosti sa neefikasnoscu javne potrosnje, to bi znacilo moje direktno neslaganje sa "svetim" pravilom J.M.Keynes-a, a to naravno ne mogu dozvoliti.
Moje vidjenje je da je javna potrosnja apsolutno neophodna, i da moze biti veoma korisna, kada je sprovodi odgovorna drzava/sto naravno iskljucuje nasu/, ali svakako je najefikasnija u redistribuciji ekonomskog kolaca koji je privreda stvorila, i to od onih koji imaju vise, ka onima koji nemaju dovoljno. I mislim da je ovo apsollutno neophodno, jer ako budemo cekali da "laisez-faire" uradi svoje, to moze potrajati i nekoliko generacija,a nemaju svi ljudi vremena da to docekaju.
Znam da mislite kako su mehanizmi slobodnog delovanja trzista uvek savrseni, ali moramo dozvoliti mogucnost da ponekad to sve lepo deluje u teoriji, ali ima tendenciju da dok stigne do stvarnosti, poprilicno se slika savrsenstva izjalovi i iskrivi. Svi znamo i da su ovakvi mehanizmi poprilicno surovi, posto obicno favorizuju one koji su najjaci, a surovi su prema onim najslabijima u drustvu, pa citav ekonomski sistem deluje kao zivotinjsko carstvo, gde samo najjaci vladaju, i bas stoga mislim da pravedna drzava mora dozvoliti i onim najslabijima da imaju bar jednak nivo sansi da uspeju u drustvu, i nekako se uspenju sa najnizeg nivoa drustvene piramide na kojoj obitavaju!

Danica Popović said...

Potpuno se slažem sa vama da je država "svakako najefikasnija u redistribuciji", samo je problem u tome što nije nimalo efikasna u stvaranju tog istog dohotka ... a neko mora i to da radi - da proizvede pre nego što se kolač podeli!

U svakom suprotnom slučaju, preraspodeljivacete - bedu, a rasta nece biti. Je li to pravedno? Nije. A je li efikasno? Jeste.

Ali se Vi, Nikola, morate čvrsto držati svog stava (kakav god da je) bez poštapalica tipa "ali svi znamo da ekonomija nije uvek tako jednostavna". Takav stav daje opravdanje da se postupi bilo kako, bilo kada, jer je uvek sve bilo komplikovano, i onda to više nije - nauka.

Dakle, poštujem Vaše kejnzijansko opredeljenje, ali onda morate prihvatiti i Dinkića, jer on upravo povećava tu javnu potrošnju, koju vi smatrate apsolutno neophodnom!

Dakle: ili ste za kejnzijanstvo i Dinkića, kao ultra-mega kejnzijanaca, sa NIP-om, besplatnim akcijama, itd. što je sve svakako povećalo srpski BDP, ili niste za to.

Ne može - jesam za rast G, ali kada bi mesto Dinkića bio neko odgovorniji. Toga - nema. Zloupotrebe javne potrošnje u svim zemljama sveta legendarne su.

Nikola Djordjevic said...

Pa vidite profesorka, opet se ja drzim svog stava, a to je da se ne mogu ponovo sloziti sa Vama!
Da ja postujem kejnzijance, i imam vere u mnoge njihove stavove, ali znaci li to da treba da "pljunem" na monetariste, i protivim se svakom njihovom nacelu?!
Naravno da ne, u ekonomiji nije sve crno ili belo, uvek ima i onog sivog, i to je takodje legendarno dokazano vise puta!
Monetaristicki sistem kodifikacije svakog moguceg scenarija, pokazao se neefikasan, mogucnost da anticipirate svaku pojavu nemoguca je, a pojava upravo neanticipiranih sokova realnost, takodje neefikasno ponasanje drzave u preogromnom trosenju dohotka za koji se nije pomucila da zaradi vec ga galantno "pokupila" od onih koji su se za njega pomucili, ne vodi dobrom.
Medjutim da li ovakva neprijatna iskustva treba da nas navedu da se strogo odlucimo za jedno vidjenje od moglo bi se reci dva konkurentska. Da li da dogmatski i nekriticno prihvatamo svaki, ma koliko apsurdan bio, zakon jedne od skola, niako ne dovodeci ga u pitanje?
Da li treba da se kunemo u jedne, eliminisuci mogucnost da nekad i ovi drugi mogu biti u pravu!
Hocemo li tvrditi da smo mi najpametniji, a niko drugi vise nista ne zna!
Pa ja svakako necu, uvek volim da saslusam i jednu i drugu stranu, svaka medalja uvek ima dva lica, a onda u skladu sa scenarijem, sa okolnostima koje sagledamo, korak po korak se odlucujemo za mere kojima cemo delovati, i iz kog razloga one ne mogu biti delom kejnzijanske delom monetaristicke!
Ne smatram sebe ni kejnzijancem ni monetaristom, smatram da su i jedni i drugi imali fantasticne stavove, jedni su bili u pravu za jedne stvari drugi za druge!
Generalno se ne mogu sloziti sa nacelom, da postoji jedan najbolji nacin za svaku situaciju, i da je uvek moguce do resenja doci samo na jedan jedini nacin, jer kao sto gospodin F. Bastiat u tekstu rece postoji dobar ekonomista i los ekonomista, a ja bih to mozda rekao, postoji dobar nacin i postoji los nacin, ali ono sto mislim da je najvaznije jeste da ponekad taj dobar nacin je za odredjenu situaciju los, i vice versa.
Ukoliko budemo i dalje slepo verovali samo jednoj doktrini nikada u obzir ne uzimajuci i ovu drugu, nova svetska kriza je stvar neminovnosti.

Danica Popović said...

Ovo sto ste napisali je politički pamflet, bez i jednog jedinog ekonomskog argumenta u korist - ili protiv - bilo koje ideje, tako da cu to tako i shvatiti.

Nikola Djordjevic said...

Pa mozete i tako, ali cisto da napomenem da se gnusam politike, no drago mi je da smo razmenili stavove, jer je ipak mislim upravo to cilj ove ustanove.
Pozdrav.