3 na 3, logika razvoja

Ako ste pomislili da je tema posta noćašnja košarkaška utakmica, Partizan - Hemofarm, pogrešili ste. Reč je o jednom pismu, dva profesora, dva privrednika i dva političara. U svom pismu Grujić, Spasojević i Đuričin poručuju Cvetkoviću, Tadiću i Šoškiću kakve bi morale biti "ofanzivne strategije i defanzivne taktike" budućeg održivog privrednog razvoja.

Među ofanzivnim strategijama trojca autora su pomenula razvoj novog privrednog modela sa "proinvesticionom logikom". Umesto da govore o logici investiranja i neophodnim preduslovima da bi preduzetnici i privrednici ulagali u biznise, fokus je na ulozi države. "Preduzetnička" trojka smatra da je u novim, postkriznim vremenima uloga elita (politička, ekonomska i naučna) ključna za razvoj. I nabrajajući sektore u koje treba ulagati, strateški sa privatnim partnerima iz inostranstva zaboravili su da spomenu bilo šta što bi investicije učinilo imalo isplativijim. Jer isplativost investicija može doći sa dve strane, ili iz inovacija koje zadovoljavaju specifičnu tržišnu nišu ili iz nižih troškova proizvodnje već postojećeg. Grane koje su naveli autori nisu ni nove, ni grane u razvoju, niti preterano propulzivne. Uostalom to profesor Đuričin veoma dobro zna.

Reforma poreskog sistema, zakona o radu i zakona o stečaju i sl. gotovo nisu spomenute. Smatram (nisam jedini) da su među osnovnim razlozima visoke nezaposlenosti, male privredne i investicione aktivnosti baš ove tri tačke.

U tački B, ofanzivnih strategija autori navode da srce nove srpske privrede treba da bude "novi monetarni model" sa tri cilja: stabilnost cena, stabilnost kursa i smanjenje nezaposlenosti. Stabilnost cena se podrazumeva, ali ne vidim zašto bi stabilnost kursa bila cilj. Bolje je da stabilnost kursa bude instrument (fiksni kurs) ili posledica (fleksibilni kurs ali sa drastičnim rastom izvoza). A nastavak bacanja deviznih rezervi ("fiksan" kurs) u bunar bez dna, kako bi se kurs zadržao na veštački niskom nivou ne deluje mi kao dugoročno održivo rešenje.

Kada sam pročitao da kao cilj monetarne politike, ekipa predlaže smanjenje nezaposlenosti, pao sam sa stolice! Toliko je mnogo argumenata protiv da sam se umorio pre nego što sam i počeo da kritikujem.

Pred kraj autori pišu, "Poresko zakonodavstvo i poreska disciplina, upravljanje budžetom i monetarna politika koje su u skladu sa praksom EU su za poslovni sistem Srbije prihvatljive reformske mete". Ciljevi su na sve strane kontradiktorni. Fiskalna disciplina očigledno nije praksa EU, setite se Grčke, Portugala, Španije... Monetarna politika EU ne podrazumeva (hvala im) brigu o nezaposlenosti. Poresko zakonodavstvo u većini EU zemalja (pogotovo EU 15) nimalo nije pro-razvojno.

Na kraju još samo jedan komentara.

Moj stav je da je ovo pismo populistički pamflet - interesno vrlo skoncentrisan. Elitistički pristup posebno smeta, pogotovo nekome ko smatra da Small business and entrepreneurship are backbone of the economy. Privrednici žele da hedžuju rizik sakrivajući se pod suknju vlade. Pokazuju da nisu dorasli savremenom biznisu već su ostali u dogovornoj, burazerskoj ekonomiji.