Дворске свађе и стварни живот
До јуче нам је земља била сиромашна, просветари и милиционери су штрајковали, а политичари се препуцавали у медијима. Једном речју, стварно је било некако - монотоно. А онда је Демократска странка у најбољем маниру Слободана Милошевића решила да преко ноћи од малог проблема направи велики, тако што ће да направи лом у владајућој коалицији и све наше проблеме учини до те мере малим и безначајним, да ни сами више на њих не мислимо, нити о њима говоримо.
Сетимо се како је почело: државни секретар Илић оптужио је министра Динкића да због сопственог партијског интереса одвлачи једног инвеститора из Ваљева - у Зајечар. Е сад, да овај државни секретар истовремено није високи функционер Демократске странке, и да (гле случаја) није баш из Ваљева, можда би овај сукоб мање личио на дворску свађу у којој једна страна ради за свој град, а друга за своју партију. Како (и зашто) ми сад треба да станемо на нечију страну?
Овде је кључно питање сасвим друго: како је могуће да у Србији партијски фукционери уопште смеју да буду државни секретари ... наставак
2 comments:
Koja je poenta smene sefa stranke pod cijom jurisdikcijom i dalje ostaje to ministarsko mesto?
Sta ga sprecava da postavi marionetu umesto ministra..
Poenta je da ga izbaci i ponizi, tj. da ga "stavi na mesto".
Stvarno ne znam koga ce da postavi, njima je izgleda bio cilj da ga izbace sasvim
Post a Comment