izazvalo mnogo reakcija, meni baš i nije jasno zašto

U stvari, dala sam intervu za Blic, koji su iskasapili - naročito u delu gde nisu hteli da kažu da je prava vrednost akcija ona koja se postiže na tržištu, valjda im to smetalo, jer ove novine drže tajkuni, valjda.
Ali je bilo puno komentara, kako u Blicu, tako i na B92...

Jeste da se u poslednje vreme bavim prevodom V izdanja Makroekonomije (koja je sada još pametnija i još bolja) i jednim člankom iz oblasti štednje, stvarno me se čini da je ovo sve što je izneto u intervjuu sasvim banalno, a narod toliko reaguje! Verovatno baš zato, kad bolje razmislim

Možda će vas interesovati šta je "ispalo" kao nepoželjno?

1. Kritički ste raspoloženi prema medijima kojima, kako kažete, ne pada na pamet da istražuju problem monopola. Ali, ako ćemo pravo, ni ekonomisti i ostali predstavnici intelektualne elite nisu se pretrgli u prozivanju monopolista. Uostalom i sami ste se u poslednjem broju NIN-a zapitali: “Ima li barem među ekonomskim savetnicima nekoga kome su uverenja dragocenija od savetničkog statusa.” Zašto bi novinari bili odgovorniji od drugih ćutologa?


Novinari su odgovorniji od ostalih “ćutologa” upravo zato što su mediji - četvrti stub demokratije! Pa kad zakaže i sudska i zakonodavna i izvršna vlast, tu su novinari da odbrane demokratiju. I zato je ćutanje medija mnogo opasnije nego kad tome pribegne bilo ko drugi. Ali ćemo se sigurno složiti da se ponašanje svih “ćutologa” može objasniti istim podsticajima: ili im se to isplati, ili bi od iznošenja istine imali štete. Evo, nema mesec dana kako je bivša glavna urednica Politike posvedočila kako su u vreme dok je ona bila u 'Politici' Mišković i Forcanova ukinuli reklame u 'Politici' jer su bili nezadovoljni natpisima o Delta holdingu. A svi znamo da mediji žive od reklama, a ne od nas, čitalaca. I onda se postavlja pitanje – je li pametno tajkunima stavljati prst u oko, kad lepo možeš da ćutiš, a oni ti uplaćuju pare na račun, i to mnogo para - Milka Forcan je izjavila kako je Deltin budžet za medije i reklame – milionski, i to u evrima. A gde su još svi ostali...

 I naravno ključna rečenica -

Priča o “pravoj vrednosti akcija”, po kojoj je trebalo prodati Luku Beograd stvarno je smešna, a bogami i štetna, jer prava vrednost bilo koje akcije može biti samo ona koja se postigne na tržištu, barem je to jasno. Drugo je pitanje da li je Luku uopšte trebalo prodavati pre nego što se zemljište “isknjiži” iz poslovnih knjiga preduzeća ... itd