I još nešto. Trgovinski deficit je korisna informacija koja pokazuje jaz u izvoznom potencijalu i uvoznim potrebama jedne ekonomije. Ako u otvorenoj privredi država ne preduzima previše intervencija na dohodovnoj strani, te time ne stimuliše potrošnju, koja ukoliko je domaća ponuda ne zadovolji odlazi u izvoz, onda će se deficin platnog bilansa "ispeglati" sam u budućnosti odlivom kredita ili roba. Svaki pojedinac ili firma koja uveze ili se zaduži za uvoz, mora taj novac ili neku drugu robu u zamenu poslati u narednom periodu. Sa druge strane, ukoliko je preterana potrošnja rezultat državne intervencije, onda prilagođavanje mora da se pojavi na drugom mestu - državni budžet. Ili će se prekinuti dotok para koji filuje potrošače novcem koji realno nemaju i ne zarade, ili će se stalno širiti oba deficita i PB i budžeta. (Smatram da je ovo mnogo čest slučaj)
Zato, Trgovinski deficit i PB treba da budu samo smernice i informacije, koje pokazuju stanje stvari i potencijal budućih tokova, ali ne i opravdanje za dalje aktivne intervencije. Jer baš one leže u srži problema trgovinskih disbalansa u sve otvorenijem i povezanijem svetu. U slobodnom društvu sa slobodnom trgovinom, deficiti PB ne bi postojali već u srednjem roku.
No comments:
Post a Comment