"... Да се споразумемо, браћо! - поче Колб. - Мене су, истина, јахали често наши великодостојници још пре десет година и ударали бичем, па нисам јаукао, али опет може бити да има још заслужнијих људи. Има можда млађих и бољих. - Нема, нема! - дрекнуше његови бирачи. - Нећемо да чујемо за те старе заслуге! Колба су јахали још пре десет година! - вичу из треће групе. Наједанпут се утиша граја; народ се расклопи те учини пролаз, на коме угледах млада човека око својих тридесетак година. Како он наиђе, све се главе дубоко приклонише. - Ко је ово? - шапнух механџији. - То је првак у грађанству. Млад човек, али много обећава. У своје младо доба дочекао је да га је и сам кмет већ три пута досад јахао. Стекао је више популарности него ико досада. - Можда ће њега изабрати?... - упитам. - Више него сигурно, јер ово досад што је кандидата, све су старији, и после тога и време их већ прегазило, а овога је јуче кмет пројахао. - Како се зове? - Клеард. Учинише му почасно место. - Ја мислим - прекиде Колб тишину - да нам бољег човека за ово место не треба тражити од Клеарда. Млад је, али ми старији ни изблиза нисмо му равни. - Тако је, тако је!... Живео Клеард!... - заори се из свих грла. Колб и Талб га одведоше да заузме председничко место. Сви се опет приклонише дубоко, затим настаде тајац. - Хвала вам, браћо, на овако високој пажњи и почасти коју ми данас једнодушно указасте! Ваше наде које су положене на мене и сувише су ласкаве. Тешко је руководити народним жељама у овако важне дане, али ја ћу уложити све своје силе да поверење ваше оправдам, да вас свуда искрено заступам и да свој углед и даље високо одржим. Хвала вам, браћо, на избору! - Живео, живео, живео! - осу се са свију страна. - А сада, браћо, дозволите да са овога места проговорим неколико речи о овом важном догађају. Није лако претрпети муке и болове који нас очекују; није лако издржати да се врелим гвожђем стави жиг на наше чело. Јест, то су муке које не може сваки поднети. Нека кукавице дрхте и бледе од страха, али ми ни за тренутак не смемо заборавити да смо потомци врлих предака, да кроз наше жиле тече племенита, јуначка крв наших ђедова, оних див-витезова што ни зубом не шкрипнуше умирући за слободу и добро нас, њихових потомака. Ништавне су ове муке према оним мукама, па зар да се ми покажемо трулим и кукавичким коленом сада, у сваком добру и изобиљу? Сваки прави родољуб, сваки који жели да се племе не обрука пред светом, поднеће бол јуначки и мушки. ..."
Nekako nam nedostaju danas satiričari poput Radoja Domanovića, i njegovog originalnog dela "Danga".
1 comment:
"... Да се споразумемо, браћо! - поче Колб. - Мене су, истина, јахали често наши
великодостојници још пре десет година и ударали бичем, па нисам јаукао, али опет може
бити да има још заслужнијих људи. Има можда млађих и бољих.
- Нема, нема! - дрекнуше његови бирачи.
- Нећемо да чујемо за те старе заслуге! Колба су јахали још пре десет година! - вичу из треће
групе.
Наједанпут се утиша граја; народ се расклопи те учини пролаз, на коме угледах млада човека
око својих тридесетак година. Како он наиђе, све се главе дубоко приклонише.
- Ко је ово? - шапнух механџији.
- То је првак у грађанству. Млад човек, али много обећава. У своје младо доба дочекао је да
га је и сам кмет већ три пута досад јахао. Стекао је више популарности него ико досада.
- Можда ће њега изабрати?... - упитам.
- Више него сигурно, јер ово досад што је кандидата, све су старији, и после тога и време их
већ прегазило, а овога је јуче кмет пројахао.
- Како се зове?
- Клеард.
Учинише му почасно место.
- Ја мислим - прекиде Колб тишину - да нам бољег човека за ово место не треба тражити од
Клеарда. Млад је, али ми старији ни изблиза нисмо му равни.
- Тако је, тако је!... Живео Клеард!... - заори се из свих грла.
Колб и Талб га одведоше да заузме председничко место.
Сви се опет приклонише дубоко, затим настаде тајац.
- Хвала вам, браћо, на овако високој пажњи и почасти коју ми данас једнодушно указасте!
Ваше наде које су положене на мене и сувише су ласкаве. Тешко је руководити народним
жељама у овако важне дане, али ја ћу уложити све своје силе да поверење ваше оправдам, да
вас свуда искрено заступам и да свој углед и даље високо одржим. Хвала вам, браћо, на
избору!
- Живео, живео, живео! - осу се са свију страна.
- А сада, браћо, дозволите да са овога места проговорим неколико речи о овом важном
догађају. Није лако претрпети муке и болове који нас очекују; није лако издржати да се
врелим гвожђем стави жиг на наше чело. Јест, то су муке које не може сваки поднети. Нека
кукавице дрхте и бледе од страха, али ми ни за тренутак не смемо заборавити да смо
потомци врлих предака, да кроз наше жиле тече племенита, јуначка крв наших ђедова, оних
див-витезова што ни зубом не шкрипнуше умирући за слободу и добро нас, њихових
потомака. Ништавне су ове муке према оним мукама, па зар да се ми покажемо трулим и
кукавичким коленом сада, у сваком добру и изобиљу? Сваки прави родољуб, сваки који жели
да се племе не обрука пред светом, поднеће бол јуначки и мушки. ..."
Nekako nam nedostaju danas satiričari poput Radoja Domanovića, i njegovog originalnog dela "Danga".
Post a Comment