Petohiljadarke rastu na grani

Stigao je cirkus u naš grad sve mi se čini. Vest o početku isplate jednokratne pomoći zaposlenima u javnom sektori je najbesmislenija mera koju sam video u poslednje vreme - čist populizam. Vlada je odlučila da svima koji su zaposleni u javnom sektoru i primaju ispod 50.000 isporuči jednokratnu pomoć od 5.000 dinara. Za mene je ovo vid korupcije. Odakle pravo vladi da "potkupljuje" ljude parama poreskih obveznika. Da nije možda produktivnost u javnom sektoru rasla "iznad plana" pa je nagrada logična posledica?

Osnovni kontra-argument sa kojim će se kritičari zaleteti je sledeći: Ali plate u javnom sektoru su zamrznute veoma dugo a tim ljudima je teško. Kako možeš da budeš protiv toga, imaš li duše? E pa mogu! Jer ne vidim razlog da plate rastu u javnom sektoru ako padaju u privatnom sektoru. Ako dolazi do kontrakcije plata, nominalno, realno i po svojoj evro vrednosti, ne vidim po čemu to radnici u javnom sektoru zaslužuju da budu nagrađeni. Medicinska sestra u privatnoj stomatološkoj ordinaciji ovog meseca verovatno dobija manju platu, dok će njena koleginica imati 5.000 šuški nagrade, samo zato što radi kod "tata države" koja brine da je deca slušaju. Ako ekonomska računica poručuje poslodavcima da smanjuju plate kako je moguće da država nalazi, u toj istoj računici, razlog da radi potpuno suprotno. Pritom, ovo povećanje dolazi iz deficita odnosno duga. Još gore, jer ćemo sutra morati da vratimo osnovicu, kamatu i da izgubimo malo kroz višak poreskog tereta.

Vlada praktično nagrađuje ljude koji za nju rade a kažnjave sve u privatnom sektoru. Sa kojim opravdanjem? Ako je kriza proces prilagođavanja onda je potrebno i da država smanji potrošnju prema svom guberu i da radnici prihvate da im se plata spusti na nivo ukslađen sa njihovom produktivnošću - baš kao što je privatni sektor na to primoran. Vlada ima parolu da teret krize mora biti jednako raspodeljen - očigledno su neki malo "jednakiji"

Vlada, radnici, vi i ja znamo da je ovo čist populizam. Vlada kupuje socijalni mir da pregura kriznu godinu. Možda nam se i izbori valjaju iza ugla (stavio bih paru na mart 2011.).