Zbog čega su taksi usluge u Beogradu tako skupe?
Stigla je vest iz Direkcije za javni prevoz da je odobren zahtev taksista da se poveća cene taksi usluga za 12%. Taksi tržište u Beogradu je strogo regulisano po pitanju cena i broja taksi udruženja. Ipak, to nije sprečilo cene da se udvostruče za poslednjih 7 godina. Računajući i najnovije poskupljenje, od juna 2003. godine pa do danas, rast cena taksi usluga je otprilike 130%.
Podaci dovoljno govore da je pokušaj grada da kontroliše cene, kako bi taksi bio jeftiniji, beznadežno bezuspešan. Grad ovu granu reguliše preko Direkcije za javni prevoz a to je potpuno besmisleno. Niti je prevoz taksijem javan niti ga treba regulisati.
Taksi prevoz nije javan jer ga obavljaju privatna lica, koja sama finansiraju troškove pružanja usluge i primaju prihode od vožnje. Sa druge strane, ljudi koji se voze taksijem to rade za svoj račun iz svoje potrebe. Tu se teško vidi ikakav javni interes, naprotiv, čisto privatni. Teško je naći argumente zašto bi uopšte iko pokušavao da kontroliše cene i učini taksi dostupnijim. Vožnja taksijem nije neophodna za egzistenciju a u našim uslovima je to i luksuz. Pritom je regulacija taj lukzuz učinila još skupljim a time i manje dostupnim. No taksi nije i ne bi trebalo da bude socijalna institucija.
Prvo što treba uraditi je ukinuti regulaciju cene taksi usluga. Prvi impuls bi verovatno bio podizanje cena od strane pojedinih taksi udruženja ili bi možda ukinula popuste. No ostala udruženja koja to ne učine naterala bi sve da se vrate na prethodni nivo. Udruženja je već dosta i teško bi uspela da uspešno, kartelski, dogovore kontrolu cena. Tu stupa na scenu drugi korak. Trebalo bi ukinuti ograničenje broja taksi udruženja i dozvoliti da se taksi udruženje formira isto kao bilo koja druga firma. Takođe, moraju se pod hitno uvesti fiskalne kase. Trebalo bi takođe dozvoliti rad „nezavisnih taksista“ – koji ne pripadaju nijednom taski udruženju već slobodno voze. Fiskalne kase i ostala već uobičajena regulativa učinile bi njihov rad potpuno legalnim.
A rezultati bi bili sledeći. U početku bi u biznis ušli mnogi novi taksisti, privučeni nadprosečnim prihodima, no kasnije bi sve viškove konkurencija počistila. Ne postoji nijedan argument koji bi porekao mogućnost da ova grana bude potpuno konkurentna. Mnogo bitnije od ukupnog pada cena, došlo bi do diversifikacije usluga. Cena za vožnju Audijem 8 pod klimom ne bi bila ista kao vožnja Stojadinom kome ne mogu da se otvore prozori. Kada se ukinu barijere ulaska novih taksista otvorile bi se mnoge službe za različite tipove potrošača. Dok postoji tražnja za specifičnom taksi uslugom postoji prostor da neki novi, mali preduzetnik uleti i popuni tržišnu nišu. Oni koji su spremni da za udobniju i bržu vožnju plate više imali bi mogućnost da to i izaberu, ostali sa plićim džepom mogli bi da se odreknu udobnog sedišta ili klime ali da uštede koju stotinu dinara. Svi potrošači bi bili na dobitku!
Potpuno je logično kome je u interesu da grad reguliše taksi usluge – taskistima i taksi udruženjima. Razlog za odbijanje fiskalnih kasa je očigledan ali to nije jedini razlog. Kada već taksisti nisu sposobni sami sebe da kontrolišu u držanju visokih cena, ograničavanju ulaska novih udruženja i kontroli divljih taksista, lepo je imati tatu koji o tome brine i sve drži u redu. I tako ćemo svi mi i dalje plaćati skupe i loše taksi usluge!
24 comments:
"Ne postoji nijedan argument koji bi porekao mogućnost da ova grana bude potpuno konkurentna"
"Cena za vožnju Audijem 8 pod klimom ne bi bila ista kao vožnja Stojadinom kome ne mogu da se otvore prozori"
Prvo se predlaže konkurencija, pa onda (savršena) diskriminacija cena.To je očigledan konflikt.
Da li je savršena diskriminacija cena kada se jogurt i mleko prodaju po različitim cenama? Savršena diskriminacija cena podrazumeva da monopolista svim kupcima prodaje po rezervacionoj ceni. Ovde nije reč o monopolisti nego o hiljadama taksista. Vožnja Audijem 8 i Stojadinom su dva različita proizvoda.
Priznajem, nisam se najsrećnije izrazio.Moja zamisao je bila da svi taksisti budu identični (boja i model vozila).Onda nemamo diferenciranost proizvoda.
Problem je stepen do koga su stojadin i audi 8 savršeni supstituti (u osnovi je tražnja za prevozom).
Ako pretpostavimo da jesu, potrošači uvek biraju nižu cenu.
Ko traži trenutni prevoz, snosi ogromne troškove pronalaženja odgovarajućeg "modela".Hoće stojadina, a sve sami audi 8 modeli u neposrednom okruženju.Ili čak obrnuto.
Onda, šta znači niža cena (stojadin) po pitanju sigurnosti putnika.Kakav uticaj ima na ostale vlasnike skupljih modela.
Tu vidimo osnovni problem, samu ideju deregulacije.Evo zanimljivih posledica iste.
Poenta priče je u tome da Audi i Stojadin nisu savršeni supstituti. Ne treba regulacijom pritiskati tržište da ih posmatra kao savršene supstitute. U mom predlogu, izbor korisnika taksi usluge je sigurno mnogo veći nego sada. Diferencijacija tržišta sa mnogo učesnika na obe strane rezultira u razvnovrsnoj ponudi, većoj dostupnosti i cenama (raznim) koje odgovarju preferencijama potrošača.
A odo ovga što si linkovao se ne može naći bolji argument za ono o čemu govorim. Jer taksisti u Južnoj africi rade baš ono o čemu sam pričao. Deregulisano tržište je buknulo ali su se profiti smanjili. Kad država neće da im bude tata, sami će da formiraju mafiju i da postave tatu. To nije propust ekonomskog računa, nego pravne države. (čemu služi agencija za zaštitu konkurencije i sl.). Ovaj link jeste argument za regulaciju, ali ne za ekonomsku, o čemu ja govorim, nego za bolju pravnu regulaciju (koja po meni ne bi smela da ugrozi zdrav ekonomski račun na slobodnom tržištu)
Ne razumem tvoj odgovor.Država treba da im odredi da ne koriste stara vozila, kako narod ne bi stradao?
Ili treba da ih pusti, ko preferira, da se vozi u poluispravnim vozilima.Pa posle da plaća troškove lečenja, popravke infrastrukture, itd.
A možda da se poptuno odrekne svog stanovništva sa nižim prihodima?
Neispravna vozila ne možeš registrovati, tako da takva vozila ne mogu da se koriste za taskiranje (ne sećam se da je neko poginuo u saobraćajnoj nesreći dok se vozio taksijem).
A taksi nije neophodno dobro, nego luksuz (bar u našim sulovima) i ne vidim zašto bi država ili grad pokušavali da ga učine imalo dostupnijim. (podaci pokazuju da čak i kada je grad pokušao da učini taski dostupnijim, je u stvari samo proizveo suprotnu situaciju.)
Pavle, slazem se samo delimicno!
Ono sto je ovde potpuno jasno je da postoji izuzetno fin i jako lepo primetan oblik kartelskog ponasanja od strane taksi udruzenja.
Grad i drzava su nekoliko puta pokusali da izvrse pa makar i delimicnu deregulaciju, i liberalizaciju ovog trzista i svaki put bezuspesno posto se ova savrseno dobro podmazana kartelska masinerija odmah ujedini i paralise ceo grad.
Mislim da su nam svima poznate slike od zimus kada je citava Slavija bila neprohodna.
Takodje uzasnu frku naprave i cim se jave naznake da bi se moglo formirati novo taksi udruzenje, i tu odmah protestuju iznoseci argumente kako ih ionako ima mnogo.
Slazem se u potpunosti, taksi uopste nije javno dobro, to trziste treba potpuno deregulisati, uvesti im fiskalne kase, i najzad razbiti njihovu oligopolsku strukturu kojom terorisu grad!
Ipak ovo je malo ostvarljivo, jer izbori su sve blize, a neko za ove politicare treba i da glasa, tako da sam ubedjen da ce ovo pitanje, kao i poreska reforma ipak morati da sacekaju neka bolja vremena!
Pozdrav.
Pošto sam poslednjih desetak vikenda provela u Podgorici(kurs za doktorske studije), evo poražavajućeg izveštaja o stanju taksi-službe u CG:
1. SVA vozila su nova i čista - i spolja i iznutra. Vozi se Škoda Oktavija, ima Mercedesa, Opela, Fordova, itd, sva vozila kupljena pre 2-4 godine.
2. SVI taksisti nose odela i kravate, a od kad je otoplilo, samo košulje i kravate. Ja sam prve nedelje mislila da taksista ide na neku svadbu pa se svečano obukao (subota je bila) ali posle treće vožnje, shvatila sam da to nije moguće, makar u tako maloj državi da svi taksisti idu na jednu te istu svadbu...
3. Cena vožnje do aerodroma (dvostruko duža nego ovde) košta ISTO kao odvde - 10 evra
4. Najveći broj vožnji košta 1.30 evra, koliko iznosi i start. Ono što bih u beogradu platila najmanje 400 din, tamo je 1.30 evra
5. Kada zovete taksi, NE SMEJU da pitaju - dokle idete, nego samo govorite gde se nalazite, tj. gde da dođu.
Strašno, zar ne?
I tu sada imamo stvarno problem - treba li pustiti prljave stojadine da se legalno bave taksiranjem, ili ne?
E sada, posto ja stvarno mislim da je bezbednost saobracaja javno dobro, a isto tako je javno dobro i imidz glavnog grada, ja ipak mislim da se ta dva javna dobra proizvode zabranama i regulativom, koliko god to neliberalno zvucalo. Ostali, dakle, vlasnici stojadina mogu - kao sto je slucaj u Londonu, recimo, da voze na crno,ko im brani? Kad ih uhvate, plate kaznu, i gradjani su drugog reda, ali i za njih uvek ima posla!
Jer, kad sam u zurbi meni je svaki taksi dobar, a najbolji onaj koji dodje prvi, tako oni svakako jesu savrseni supstituti, i legalni i nelegalni.
Tako da, eto, ja bih da Beograd ima taksiste i taksije kao Podgorica, narocito da me se ne pita gde zelim da idem kad zovem taksi telefonom, a s druge strane - ko god nece po tim pravilima, neka radi na crno, pa cu ga i ja mozda zvati ako zagusti...
Ja bih rekao da ono sto grad a i drzava u ovakvom slucaju mogu da urade je da propisu standarde kvaliteta za ovu granu, i time rese problem.
Kako u prehrambenoj, ili farmaceutskoj industriji postoje odredjeni standardi koje proizvod treba da ispuni, tako i lica koja se bave ovakvom delatnoscu i njihova vozila takodje treba da podlegnu odredjenoj standardizaciji.
Dakle ono sto grad treba da uradi je da kodifikuje odredjene kriterijume koje je neophodno ispuniti, i na taj nacin obezbedi odgovarajuci nivo kvaliteta, a u isto vreme omoguci slobodan i neogranicen ulazak svim igracima u granu,koji ispunjavaju ovakve kriterijume, bez ikakvog limitiranja broja vozila koja mogu "operisati" na teritoriji glavnog grada.
Dakle sasvim je razumno da se postave odredjeni zahtevi i norme, koje treba ispuniti, ali nikako nije razumna trenutna fuzija taxi-kartela i gradskih i republickih vlasti, koje igraju onako kako ovi sviraju, i na taj nacin im omogucavaju da zgrcu ko zna kolike profite, bez odgovarajuce nadoknade drzavi u vidu poreza!
"ali nikako nije razumna trenutna fuzija taxi-kartela i gradskih i republickih vlasti, koje igraju onako kako ovi sviraju, i na taj nacin im omogucavaju da zgrcu ko zna kolike profite, bez odgovarajuce nadoknade drzavi u vidu poreza! "
upravo tako, nije razumna, ali su naše gradske vlasti - populističke, krajnje.
Danas je Boško Mijatović (inače osnivač Demokratske stranke, za razliku od nas, "bukača") poukšao to da objasni evolucijom politike u populizam, dakle, da više i nema političke politike, dakle, nema više (nigde) onoga o čemu mi ovde pricamo
evo ovde
"Тиме опет долазимо до питања демократије: да није политика престала да буде поље такмичења идеја о народним и државним интересима и постала поприште свеопште демагогије? Да ли на изборима побеђују они који најбоље изражавају тежње и потребе народа или највештији манипулатори?"
Savrseno receno.
Profesorka, nema potrebe da Stojadini rade na crno. Ubacite im fiskalnu kasu i neka rade kao privatni preduzetnici... Free-lance taksisti, koji samo idu po gradu i voze, ne pripadaju taksi udruženju. Jedini uslov je da istaknu na kolima tarifu koju naplaćuju. Tako je to rešeno u par Turskih odmarališta na primer.
Sva vozila na ulicama bi trebalo da budu bezbedna (ako nisu to nije propust regulative taskija). Sa te strane ne vidim razlog da se propisuju standardi. Jer meni savršeno odgovara da se vozim u Stojadinu, bez klime, koji je bučan i neudoban ako mogu da tako uštedim 200 dinara.
http://www.cafemontenegro.com/index.php?group=25&news=120406
Pavle, moram reci da je vasa ideja sa Stojadinom potpuno neodrziva.
To bi bilo kao da neko sada, da bi prosao jeftinije trazi da se u radnje vrate crno-beli televizori, kako ne bi tolike pare davao na one u boji, ili da trazi gramofon i gramofonske ploce jer ce one sada biti jeftinije, ili pisace masine umesto kompjutera.
Dakle ova vasa ideja sa Stojadinom mozda bi i mogla da funkcionise godinu, plafon dve, ali to je maksimum. Nakon toga konkurencija bi ih zdrobila, to je jasno kao dan, kad vi skinete barijere ulasku kvalitet ne ide na dole nego na gore.
Cene bi mogle ici ka dole, ukoliko bi doslo do "cenovnog rata", ali kvalitet nikako.
Tako da moj je zakljucak da je ovakav model potpuno neodrziv.
Pozdrav.
Kao prvo, moja ideja nije da se svi vozimo Stojadinom, nego da ukoliko ima ko bi se vozi Stojadinom, pretpostavljam da bi postojao i neko ko bi pružao uslugu u Stojadinu. Šta mene kao regulatora briga da li neko želi ili ne želi da se vozi Stojadinom za manje para. Ako je auto isrpavan, a ispravan mora biti da bi se registrovao, ne vidim zašto bi regulacijom sprečavali da postoje low-cost kompanije koje baš Stojadinom žele da prevoze putnike. Ako ih konkurencija istrebi utoliko bolje. Ponuda će se vremenom prilagođavati preferencijama potrošača, a i mi ćemo birati koji taksi i kada ćemo koristiti zavisno od cena i usluge koje se menjaju. Ne vidim i dalje niti jedan argument zašto vo tržište ne bi moglo biti potpuno konkurentno, sa puno različitih usluga u ponudi, cenama za mnoge džepove i generalno jeftinijom taksi uslugom.
Zar nije ovo mikroekonomsko pitanje, a blog je o međunarodnoj ekonomiji i makroekonomiji?
"Ne vidim i dalje niti jedan argument zašto ovo tržište ne bi moglo biti potpuno konkurentno"
Savršena konkurencija => potrošači biraju raznovrsne usluge pri NISKIM troškovima
Taxi tržište by Pavle => potrošači biraju raznovrsne usluge pri VISOKIM troškovima
Odbiti taksi, visoki troškovi traženja novog.
Zaključak: Subvencionisati odlazak autora teksta na vožnju minibusem u Južnoj Africi.
Nemanja ne znam gde si pročitao takvu definiciju savršene konkurencije.
Auuu, Nemanja, kako biste vi odgovorili na ovo ispitno pitanje iz Medjunarodne ekonomije(iz prvog, uvodnog poglavlja)- a davala sam ga i na slajdovima
8. Teorija međunarodne razmene obrađuje:
*a. mikroekonomske aspekte međunarodne razmene
b. makroekonomske aspekte međunarodne razmene
c. makroekonomiju otvorene privrede ili međunarodne finansije
d. sve navedeno je tačno
i tačan je samo odgovor pod A.
Pa zar mi u međunarodnoj ekonomiji ne obrađujemo upravo to - krivu ponude, krivu tražnje, marginalne troškove, tačku ravnoteže, različite ukuse potrošača (krive indiferencije) - dakle to bi bila u stvari međunarodnoa mikroekonomija, tako da kažem.
Tako da nam stvarno dugujete izvor svoje definicije savršene konkurencije, stvarno je "unortodox" sto bi rekli Englezi...
Prihvatam odgovor da je regulacija taksi prevoza pitanje međunarodne mikroekonomije.
"Perfect competition requires that consumers can choose between different producers of goods and services at low costs. Depending on the organisation of the taxi market (cruising market or dispatch system), market participants will face smaller or higher search costs. Most importantly in a cruising market to turn down an offer has substantial search cost consequences for the consumer."
Izvor
Kada još malo izučite ekonomiju, utvrdićete (nadam se) da je najvažnije poznavati mikroekonomske osnove - kako makroekonomije tako i međunarodne ekonomije, kada ćete verovtno utvrditi da će taksi usluge verovatno još dugo spadati u nontradables, tako da je vaša ironija nekako ostala bez prave poente.
Ali ako treba da, kao vlasnica ovog bloga objasnim otkuda ove teme na mom blogu, moj odgovor je da se mi na taj način, kao u teretani, vežbamo za neke lepe međunarodne ili makro discipline...
jer ako ti ne valja mikro-logika, nema od tebe ništa...
"Ali ako treba da, kao vlasnica ovog bloga objasnim otkuda ove teme na mom blogu ..."
Mislim da je ovo ključna reč, te moje pitanje i nije bilo na mestu.
Ali ne razumem čemu offtopic, što bi rekli Amerikanci...
Veoma cenim Nemanjine postove na oviom blogu i stoga mislim da sam dužna da pojasnim svoj malopredjasnji odgovor - nije poenta u tome što je blog moj, nego u tome što sve ove teme smatram relevantnim - kao što je normalno da šuster priča o proizvodnji štikli, ili o kravljoj koži, tako je i za međunarodnu ekonomiju važno sve što menja kurs, a rast cena nontrabablesa to svakako čini, šta možemo kad je tako.
E sada, i kada Pavle to ne napiše direktno - ja smatram tu temu relevantnom, a uostalom imam i veliko poverenje da autori nikada neće staviti temu offline, što vi rekoste.
Što bi rekao jedan moj kolega - hvala na konstruktivnom skepticizmu (heheheh)
veliki pozdrav
http://trzisnoresenje.blogspot.com/2010/09/divlji-kapitalizam.html
Post a Comment