Једном давно се у представи Госпођа министарка појавио нови лик - неко црнче, дечак од седам – осам година. Црнче је играло слугу господина Нинковића, а самога Нинковића играо је лепи глумац Воја Брајовић. И никоме до краја представе није било јасно шта ће им то дете у представи, кад Нинковић и без њега има толико адута којима ће фасцинирати јадну Живку, од бриџа до љубавних писама на француском… Али смо се сви преварили, имало је ово црнче важну улогу. То јест, ако не баш цело дете, оно – његова задњица. Јер, Нинковић на крају представе губи живце, скида перику и онако проћелав, знојав и рашчупан почиње да псује као последњи уличар и да шутира јадно црнче у задњицу … маестрално, стварно. И од тада се увек у себи насмејем када видим неку изузетно углађену особу, све гледам је ли повео црнче и када ће крај представе.
Много година касније, гледам снимак из српског парламента и видим ... наставак
No comments:
Post a Comment