Delti ne daju da kupi Merkator

Slovenački ekonomista rado pezdir za „blic nedelje”
Delti ne daju da kupi Merkator
Branislav Krivokapić

Ako neko u Srbiji misli da je moguće da „Delta“ ili bilo koje drugo srpsko preduzeće preuzme „Merkator“ ili neku drugu slovenačku kompaniju koja je pod direktnom ili indirektnom kontrolom države, onda on nema pojma o zbivanju u Sloveniji.

A naročito nema pojma o sistemu privatizacije i mehanizmu bankarskog sistema koji je u potpunosti podvrgnut tajkunskom preuzimanju slovenačke privrede, kaže za „Blic nedelje“ Rado Pezdir, slovenački ekonomista i autor knjige „Slovenačka tranzicija između Kardelja i tajkuna“.
Zašto bi dozvolili da u „Merkator“ uđe „Delta“, ako mogu sami da ga privatizuju, kaže Pezdir, ističući da će slovenačka ekonomija postati normalna u trenutku kad postane svejedno šta je investitor po nacionalnosti.

Dok su Slovenci među najvećim ulagačima u Srbiju, srpski kapital teško i sporo prodire u Sloveniju. Zašto je to tako?

– Za razliku od srpskog, slovenački nacionalizam uvek se manifestovao kroz ekonomiju. Ekonomist Franjo Štiblar, godinama glavni ekonomista Nove ljubljanske banke i uticajni savetnik skoro svih slovenačkih vlada, još 2000. je napisao esej „Nacionalni interes u razvoju slovenačkog finansijskog sektora i privrede“. U tom tekstu jasno stoji da su takozvana južna tržišta smatrana kao prostor za iskorišćavanje od strane slovenačkih preduzeća uz podršku slovenačke države. Znači Srbija je u očima slovenačke politike uvek bila jedno odlično tržište koje treba osvojiti, a nikako tržišni partner. Dok su neki političari u Srbiji pokušali oružjem da osvoje Balkan, slovenački političari su to činili preko državnih monopola.

Slovenačko tržište je veoma zatvoreno za strane investitore. Kako EU reaguje na takvu izolacionističku politiku?

– Dok to nije sistemska politika na državnom nivou, kodifikovana u institucijama, EU sigurno neće reagovati. Do sada je iz Slovenije ili pobeglo mnoštvo stranih investitora, štaviše Slovenija je od svih država u tranziciji najmanje otvorila vrata za strane investitore. Razlog je jednostavan – domaće interesne grupe su imale apetite za preuzimanje preduzeća u toku privatizacije, a to su mogli da urade jedino uz zatvaranje granica i uz podršku politike. Ta konsolidacija vlasništva uglavnom se dogodila pre ulaska u EU tako sada izolacionizam više nije ekonomska, nego poslovna politika. A sve uz podršku namerno neefikasnih institucija.

Tvrdite da je Slovenija puna tajkuna, ukazujete na drastične primere monopolskog ponašanja i netransparentnog preuzimanja kompanija. Zar EU ne reaguje ni na takve pojave?

– Ne reaguje. Sve dok je slobodno tržište u EU ograničeno, dok funkcioniše sistem subvencija i ideologija stvaranja preduzeća takozvanih nacionalnih šampiona, dok je moguće da sindikati i jake interesne grupe blokiraju primenu zakona, dok je moguće da postoje celokupni sektori kojih se privatizacija nije ni dotakla i koji ostaju u domenu političkih mehanizma, sve dok je to moguće, EU neće biti normalna okolina koja je u stanju da reaguje na stranputice tržišne ekonomije.

Zar članstvo u EU nije doprinelo jačanju institucija slovenačke države?

– Slovenačka država, tačnije, javni sektor s ulaskom u EU nije postao efikasniji. Još uvek imamo iste probleme: zapošljavanje i unapređivanje po političkim kriterijumima, ogroman i skup državni aparat koji je neproduktivan i sistem kolektivnih plata koje rastu brže nego one u privredi. Takođe imamo mnoštvo problema s funkcionisanjem pravne države, raspada nam se zdravstveni i penzioni sistem itd. Shvatanje da će s ulaskom u EU svi vaši problemi nestati pogrešno je. Ako Srbija hoće da sredi svoje probleme, onda to mora da uradi sama.

Šta su Slovenci dobili s članstvom u EU, a šta su izgubili? Kako su se građani navikli na pravila EU? Kod nas vlada uverenje da neka od tih pravila Srbi nikad neće prihvatiti?

– Usvajanje evra kao slovenačke valute daleko je najbitnija stvar. Dok smo imali tolar i autonomnu monetarnu politiku, Banka Slovenije je s programiranom depresijacijom kursa stvarala inflaciju, čime je nanosila štetu u privredi i štitila bankarski kartel, odnosno poziciju Nove ljubljanske banke. Uz to neka pravila EU onemogućavaju stvaranje i protekciju monopola na način koji je bio korišćen pre ulaska u EU. Dobra stvar je i ograničenje budžetskog deficita.

Slovenci nisu imali nikakvih problema s usvajanjem pravila EU, većina čak i ne poznaje pravila, zbog toga mi nije jasno šta bi to tačno bilo što Srbi ne bi hteli da prihvate. Osim, naravno, ako je u pitanju odnos Srbije sa Kosovom, ali to su teme koje morate sami da završite i prestanete da ih uvlačite u vaš politički prostor ako hoćete da imate racionalnu i pragmatičnu politiku. Naravno, ako vam je više stalo do Kosova nego do odgovora na pitanje kako obezbediti radna mesta, možete nastaviti s tom debatom.

U Srbiji, kada je reč o ispunjenju pojedinih uslova za članstvo u EU, ima dosta nedoumica. Na primer, postoji očekivanje da će nas Evropa naterati da usvojimo zakon o restituciji i izvršimo denacionalizaciju.

– Nije mi poznat primer da je EU zahtevala od bilo koje države da pre ulaska u Uniju usvoji zakone o restituciji. Ali ako Srbija hoće da uđe u EU kao normalna država, a ne kao država osnovana na komunističkoj raspodeli vlasničkih prava, onda je normalno da sami izvršite denacionalizaciju, jer nema normalne ekonomije bez normalne podele vlasničkih prava. Znam da postoji u Srbiji nekakav strah da bi Srpskoj pravoslavnoj crkvi moglo biti vraćeno toliko imovine da bi ona dobila ogromnu političku moć. Ali to nije razlog da se oteta imovina ne vraća. To samo ukazuje na to da ili vi u Srbiji ne shvatate da i crkva može da plaća poreze i obezbeđuje radna mesta, ili da imate toliko loše političko tržište, pa je političare i ljude u javnoj upravi moguće kupovati za sitne pare. Ali to je onda problem vaše pravne države, a ne izvora vlasničkih prava.

Zastupate tezu da je priča o uspešnoj Sloveniji samo mit i da oni kojima je Slovenija uzor za vođenje ekonomske politike neće daleko stići. Ipak, rezultat toga mita je tri puta veća prosečna zarada nego u Srbiji.


– I u Hrvatskoj je prosečna plata veća nego u Srbiji, pa verovatno niko ne bi pokušao da sledi njihov tranzicioni model raspodele privrede na 200 familija i kombinaciju nacionalnih monopola i socijalističkih intervencija u privredi. Prosečna plata u Sloveniji nije viša od srpske zato što je Slovenija imala odličan model tranzicije, nego zbog ekstremno slabih izbora ekonomske politike Srbije u devedesetim godinama prošlog veka kada je srpska ekonomija više ličila na srednjovekovnu nego na ekonomiju moderne države. Ratovi kojim je bila vaša politika opsednuta, dominacija kriminalnih i interesnih grupa nad pravnom državom i politika stvaranja tajkunskih monopola doneli su očekivane rezultate – razvijenost Srbije je danas na nivou trećerazredne evropske države. Uz to ne treba zanemariti da je i u bivšoj zajedničkoj državi Slovenija bila razvijenija nego Srbija, znači da je sam ulazak u tranziciju za Sloveniju bio lakši.

Koliko je slovenački model tranzicije slab, možete i sami da se uverite ako uporedite podatke o strukturnim promenama u Sloveniji i ostalima državama istočne i srednje Europe. Videćete da nam je tržište rada najmanje fleksibilno u regiji, birokratske barijere su među najvećima, zbog monopola i niske inovativnosti konkurentnost je katastrofalna, porezi su među najvišima na svetu, penzijski i zdravstveni sistem pred raspadom... Dakle, ako vam je posle svih ovih fatalnih grešaka Slovenija uzor za vođenje ekonomske politike, onda ste stvarno neracionalna država. Ako još uvek ne verujete, proverite podatke o padu BDP-a za vreme ekonomske krize.

Ko je Rado Pezdir

Rado Pezdir je slovenački ekonomista i predaje na Univerzitetu u Mariboru i Fakultetu matematike, nauka i informacione tehnologije u Primorskom. Pezdir je autor knjige o slovenačkoj tranziciji “Slovenačka tranzicija između Kardelja i tajkuna”, a piše i za dnevni poslovni list „Finansije“. Master diplomu iz ekonomije dobio je na ljubljanskom fakultetu, a trenutno radi na doktorskoj disertaciji.

Zašto Karađorđevići ne traže Brdo kod Kranja

Kako komentarišete činjenicu da je Slovenija odbila da vrati Brdo kod Kranja porodici Karađorđević?

– To je ostatak socijalističkog mentaliteta po kom bogatiji nemaju prava na svoju imovinu iako nisu uradili ništa protiv zakona kad su tu imovinu stekli. Zbog toga mi je jasno zašto Slovenija, zaražena socijalizmom, neće da vrati Brdo kod Kranja, ali mi nije jasno zašto Karađorđevići ni ne pokušaju da im se ta imovina vrati.